Telekomunikacije - STRUČNO-NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | S. PAVLOVIĆ: Tehnički uslovi i tehnička rešenja za realizaciju pasivne telekomunikacione infrastrukture u građevinskim objektima

Arhiva brojeva

Srpski / Arhiva brojeva / DRUGI BROJ / S. PAVLOVIĆ: Tehnički uslovi i tehnička rešenja za realizaciju pasivne telekomunikacione infrastrukture u građevinskim objektima (kopija)

bigger font smaller font Print

Tehnički uslovi i tehnička rešenja za realizaciju pasivne telekomunikacione infrastrukture u građevinskim objektima

Slobodan Pavlović

SADRŽAJ

U ovom radu je ukazano na neophodnost usvajanja novih tehničkih uslova za realizaciju telekomunikacionih instalacija u stambenim objektima, umesto trenutno važećih. Izloženi su najznačajniji važeći standardi za realizaciju strukturnih kablovskih sistema (SKS) u građevinskim objektima i ukazano je na one za koje se procenjuje da bi morali da budu obavezujući u realizaciji telekomunikacione infrastrukture novih zgrada. Za stambene objekte prikazano je tehničko rešenje za izradu telekomunikacione kablovske instalacije i objašnjene su njegove prednosti u odnosu na postojeća rešenja. Predloženo je da se i u stambenim objektima uvode glavna telekomunikaciona koncentracija (GTK) objekta i korisničke telekomunikacione koncentracije (KTK). Jedan od ciljeva ovog rada je da stručnu javnost zainteresuje za debatu oko standardizovane konstrukcije i upotrebe razvodnog ormara za „slabu struju“ koji bi se ugrađivao u stambene prostore.

1. UVOD

Kvalitetna telekomunikaciona infrastruktura obezbeđuje velikoj populaciji jednostavno korišćenje savremenih informacionih servisa. Realizacijom dobre telekomunikacione infrastrukture dostupne korisnicima doprinosi se realizaciji ideja o ravnopravnosti potrošača i o zaštiti interesa korisnika telekomunikacionih usluga (Zakon o telekomunikacijama). Takođe je poznat stav da ulaganje u telekomunikacionu infrastrukturu predstavlja osnov za ekonomski napredak društva (Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji).

U poslednjih nekoliko godina, došlo je do nagle ekspanzije telekomunikacionih servisa koji se nude krajnjim korisnicima. Ti servisi postaju sve zastupljeniji čak i kod individualnih korisnika po stambenim objektima. Razlog takve ekspanzije leži u tri osnovna pokretačka elementa razvoja telekomunikacija danas:

Deregulacija – koja je otvorila lokalnu petlju za konkurenciju, što je dalje dovelo do pojave novih kompanija koje ulažu u razvoj sopstvene mrežne infrastrukture i razvoj novih servisa na tržištu.

Drastičan pad cena opreme koja se koristi u pristupnim mrežama, prvenstveno komponenti za optičke i Ethernet mreže - što je doprinelo veoma atraktivnim rešenjima u pristupnim mrežama (FTTx).

Veliki porast upotrebe interneta – koji je povećao potrebe korisnika za širokopojasnim servisima, i koji donosi sve više tehničkih sistema i rešenja zasnovanih na IP tehnologijama, što sve zajedno utiče na izuzetno dinamično ulaganje u mrežnu infrastrukturu od strane pružalaca telekomunikacionih usluga.

Telekomunikaciona infrastruktura koja je sposobna da distribuira sve raspoložive servise i obezbedi dovoljan kapacitet za korisnike unutar poslovnih i stambenih objekata može se realizovati strukturnim kablovskim sistemom (SKS). Danas su praktično sve komponente SKS potpuno pokrivene važećim standardima. Zbog toga sva tehnička rešenja i tehnički uslovi za telekomunikacionu infrastrukturu u objektu moraju biti u saglasnosti sa standardima koji definišu SKS.

Telekomunikaciona infrastruktura u građevinskim objektima definiše se tehničkom dokumentacijom. Sa stanovišta zakona, tehnička dokumentacija je skup projekata koji se izrađuju radi utvrđivanja koncepcije objekta, razrade uslova, načina izgradnje i za potrebe održavanja objekta (Zakon o izgradnji, član 2.). Sa stanovišta inženjerske struke pojam tehničke dokumentacije označava elaborat kojim se sa tehničke strane razrađuje tehničko-proizvodna i eksploataciona koncepcija nekog građevinskog objekta ili određenih uređaja i sistema, (investiciona oprema) i daju tehnička rešenja za izgradnju, odnosno proizvodnju.

Obavezujući deo tehničke dokumentacije su tehnički uslovi. U tom smislu, ovaj rad ima za cilj da definiše minimalne tehničke uslove koje telekomunikaciona infrastruktura u poslovnim i stambenim objektima danas treba da zadovoljava. Ukazano je na komponente SKS na koje treba posebno obratiti pažnju pri projektovanju kablovskih instalacija. Deo rada posvećen je tehničkim rešenjima u stambenim objektima u kojima je, i pored naraslih potreba korisnika, telekomunikaciona infrastruktura danas još uvek projektantski marginalizovana.

2. DOSTUPNI SERVISI I ŠIROKOPOJASNI PRISTUP

Da bi se objasnile karakteristike SKS i definisale minimalne karakteristike telekomunikacione infrastrukture u poslovnim i stambenim objektima, potrebno je razumeti kojim se telekomunikacionim kapacitetima raspolaže u pristupnim mrežama, to jest koji se sve servisi mogu učiniti dostupnim korisnicima kroz adekvatnu infrastrukturu. Izvesnu revoluciju u telekomunikacijama izazvalo je korišćenje optičke IP Ethernet arhitekture. Ona predstavlja kombinaciju najboljeg iz optičkih mreža i Ethernet tehnologija. To je otvorilo prostor da mnoge kompanije ubrzano razvijaju nove servise i opremu za sve veće zahteve korisnika. Rezidencijalnim korisnicima danas se nude i servisi koji su vrlo zahtevni u pogledu širine propusnog opsega: HDTV, video striming, onlajn gejming, brzi internet. Mnoge institucije uočile su i iskoristile potencijal telekomunikacione infrastrukture i krenule u pravcu razvoja takozvanog informatičkog društva. To je dalje dovelo do institucionalnog okvira za razvoj servisa kao što su e-uprava, e-zdravlje, e-obrazovanje i e-poslovanje.

Vlasnici poslovnih zgrada danas uočavaju mogućnost uštede korišćenjem centralizovanih sistema, kao što su sistemi upravljanja potrošnjom energije, bezbednosni sistemi i slično. Proizvođači opreme brzo su reagovali, pa su i drugi tehnološki sistemi u građevinskim objektima kao osnov komunikacije počeli da koriste IP tehnologiju: klimatizacija, protivprovalna zaštita, kontrola pristupa i slično. Zajedničko za sve ove sisteme je to što zahtevaju širokopojasno povezivanje korisnika sa operatorom.

DSL tehnologija je donela kratkoročno unapređenje i omogućila širokopojasni pristup preko postojeće bakarne infrastrukture. Međutim, već danas je jasno da će efektivan vek upotrebe DSL tehnologija biti ograničen, i da u pristupnoj mreži koja se ugrađuje u poslovne i stambene objekte moraju da se primene neka dugoročnija rešenja. Danas je jasno da to dugoročnije rešenje predstavlja mrežna arhitektura u čijoj su osnovi optičke komponente i eternet tehnologija (EPON), i to:

FTTB – Fiber to the Business

FTTH – Fiber to the Home

FTTb – Fiber to the Building

Rastući jaz između kapaciteta gradskih mreža i potreba korisnika, praćen uskim grlom na završnom delu, na takozvanoj „poslednjoj milji“, prevaziđen je pojavom FTTx mreža do objekata i SKS sistema unutar objekata.

3. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA U GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA

Razvoj SKS počeo je čim je postalo tehnički moguće da se kroz istu infrastrukturu integrišu prenos govora i podataka. Danas se kod nas pod SKS uobičajeno podrazumeva telekomunikaciona infrastruktura za integrisan prenos govora i podataka. Međutim, u savremenim objektima SKS se koristi i za integraciju, osim govora i podataka, takođe i videa, upravljačkih sistema, sistema kontrole pristupa, protivprovalnih sistema, sistema za upravljanje energijom, itd. U savremenim poslovnim objektima danas SKS može praktično da se koristi za povezivanje svih sistema, osim sistema zaštite od požara. Taj sistem se još uvek izvodi nezavisno od ostalih, zbog važeće zakonske regulative (mada u SAD već postoje instrukcije o načinu na koji je kroz SKS moguće integrisati i protivpožarni sistem).

Kada se za novoprojektovane građevinske objekte definišu tehnički uslovi za realizaciju telekomunikacione infrastrukture, mora se voditi računa da ona bude izvedena na način koji omogućava potrošačima jednostavan izbor operatora. To pre svega znači da operatori mogu pružati svoje usluge bez intervencija na telekomunikacionoj infrastrukturi unutar objekta, što je od suštinske važnosti u budućoj eksploataciji izgrađenog objekta. Ako je to zadovoljeno, infrastruktura će s tehničkog aspekta omogućavati zaštitu konkurentnosti na tržištu, jer će svaki davalac usluga imati lak pristup do korisnika. Sve to može jednostavno da se reši prilikom izgradnje objekta, ako se sistemom tehničkih uslova pravilno postavi još u fazi projektovanja.

Pri projektovanju poslovnih objekata u Srbiji, danas je uobičajena projektantska praksa da se u njima sprovede SKS koji integriše govor i podatke. Međutim, u novim stambenim objektima u praksi još uvek nema primene SKS ili neke njegove varijante. Projektovanje „slabe struje“ u stambenim objektima kod nas se još uvek svodi samo na ispunjenje zakonske obaveze koja je u tehničkom smislu zastarela i nesumnjivo predstavlja neadekvatno rešenje. To kasnije u eksploataciji objekta izaziva ozbiljne probleme operatorima, odnosno pružaocima usluga, i može da bude veliki nedostatak za korisnike, ali i da uspori razvoj telekomunikacionih usluga.

Ekspanzija u oblasti telekomunikacione infrastrukture danas je vrlo dinamična, što donosi nove proizvode i nova rešenja. Neka rešenja koja postanu standardizovana, već posle nekoliko godina postaju tehnički praktično prevaziđena. Ponekad i proizvođači unose zabunu nudeći svoja rešenja koja nisu standardizovana.

Standardi koji definišu SKS sistem u različitim regionima su:

Evropska unija EN 50173

SAD TIA/EIA 568

Kanada CAN/CSA- T529

Međunarodni standard ISO 11801

U daljem tekstu se pod pojmom standarda podrazumeva ono što je eksplicitno definisano jednim od sledećih dokumenata: ISO 11801, EN 50173 i TIA/EIA 568.

Svi standardi vrlo slično opisuju SKS. Ovde neće biti elaborirane razlike među njima, već će biti prikazan pregled glavnih komponenti SKS-a koje su tim standardima definisane. Takođe, neće biti obrađeni detalji i specifičnosti različitih standardizovanih rešenja, već će biti analizirane samo glavne komponente koje su bitne za definisanje tehničkih uslova pri projektovanju.

4. TOPOLOGIJA

Slika 1. Standardni model SKS

Činjenica da SKS tradicionalno podrazumeva integraciju govora i podataka praktično je definisala model distribucije. Standardni model SKS prikazan je na Slici 1, a njegova varijacija koja pokazuje mogućnost centralizacije SKS prikazana je na Slici 2. Zajednička karakteristika ova dva modela je to što je krajnja tačka u sistemu telekomunikaciona utičnica.

Slika 2. Varijacija SKS sa centralizacijom

Savremen SKS, koji osim podataka i govora integriše i druge sisteme, ilustrovan je šematski na Slici 3. jednom hipotetičkom strukturom. U njemu se za krajnja tačka smatra bilo koji uređaj koji se povezuje. Prikaz sa Slike 3. ilustruje raznorodnost signala koji se distribuiraju SKS-om. Neki od uređaja koji se povezuju veoma su zahtevni po pitanju propusnog opsega. Takođe, mogu biti osetljivi na elektromagnetne smetnje koje deluju na instalacije. Zbog toga SKS postaje zahtevniji po pitanju kvalitetnog projektovanja i izvođenja.

Slika 3. Savremeni SKS u objektima

4.1. Predlog topologije SKS sistema u stambenim objektima

U svim novim poslovnim ili stambenim objektima potrebno je definisati nezavistan prostor gde se formira glavna telekomunikaciona koncentracija objekta (GTK). U fizičkom smislu, to je prostorija relativno malih dimenzija, a može biti i deo neke zajedničke prostorije druge namene. Koncentracija mora biti projektovana tako da bilo koji pružalac usluge (provajder), uz instaliranje odgovarajuće opreme, preko GTK može učiniti dostupnim svoje TK servise svim korisnicima objekta pojedinačno. Drugim rečima, pružaocu usluge dovoljan je samo pristup GTK da bi svoje usluge učinio dostupnim korisnicima. Standardi koji opisuju topologiju definišu različite tačke distribucije, a o njima i njihovom položaju mora se posebno voditi računa kada postoji više korisnika prostora.

Glavna telekomunikaciona koncentracija je naziv primereniji za distributivna čvorišta, pre svega u stambenim objektima i velikim namenskim poslovnim objektima koji se izdaju većem broju zakupaca. Međutim, ovde se taj pojam uvodi za mesto gde, gledajući sa strane pružaoca usluge, počinje unutrašnja instalacija u objektu. Samim tim, to je ujedno i prostor gde se završava „spoljašnja TK infrastruktura“. U logičkom smislu to je pristupna tačka „spoljnim“ TK servisima.

U korisničkim prostorima predlaže se obavezno formiranje korisničke telekomunikacione koncentracije (KTK). Glavna telekomunikaciona koncentracija mora da ima fizičku vezu sa svim KTK koje se nalaze u objektu. U poslovnim objektima način formiranja i komponente potrebne za definisanje GTK i KTK potpuno su utvrđeni standardima. Međutim, u stambenim objektima pojam KTK još uvek nema primenu u projektantskim realizacijama. KTK bi predstavljala koncentraciju za prostor stana. Mišljenja smo da bi minimalno tehničko rešenje koje bi zadovoljilo korisnike stambenog prostora u Srbiji u narednim godinama, a koje ne bi uticalo na troškove gradnje, bilo da se od GTK do KTK u svakom stanu instaliraju 3 FTP kabla, minimum klase D, kategorije 5, pri čemu bi se:

·prvi kabl koristio da se korisnicima omogući ethernet povezivanje sa pružaocem usluga;

·drugi kabl koristio da se korisnicima omogući povezivanje na postojeću infrastrukturu Telekoma, to jest da se na standardan način obezbede servisi fiksne telefonije , DSL povezivanje i slično;

·treći kabl koristio za ostale sisteme slabe struje i njihovu međusobnu integraciju. (video nadzor, interfonska instalacija, ...).

Projektanti posebnu pažnju treba da obrate na izbor prostora za smeštaj GTK. Nekada je pogodno da GTK bude u prizemlju ili suterenu objekta, dok je nekada pogodnije da bude smešten na drugim mestima unutar objekta, kako rastojanje između GTK i KTK ne bi prešlo kritičnu dužinu od približno 90 m. Na Slici 4. šematski su prikazani GTK i KTK u jednom hipotetičkom stambenom objektu i njihovo međusobno povezivanje.

Slika 4. Predlog SKS u stambenim objektima

5. KORISNIČKA TELEKOMUNIKACIONA KONCENTRACIJA (KTK) U STAMBENIM OBJEKTIMA

Korisnici stambenih prostora danas su sve zahtevniji po pitanju telekomunikacione infrastrukture. Može se reći da su prosečne potrebe korisnika stambenog prostora relativno naglo porasle, tako što su se od jedne obične analogne telefonske parice približile potrebama radnog prostora, sa svim sistemima uobičajenim u poslovnom okruženju (LAN mreža, video nadzor, protivprovalni sistemi, TV). Imajući u vidu i servise kao što su HDTV, onlajn igrice, inteligentna kuća i slično, jasno je da je unutar stambenog prostora (kuća i stanova) danas neophodna ozbiljna kablovska infrastruktura.

Sigurno je da će u narednom periodu različiti proizvođači opreme ponuditi tržištu, između ostalog, i neka rešenja za opremu, razvodne ormare i slično, prilagođene ugradnji u stanove i kuće. Šta će od svega toga biti standardizovano ne može se sa sigurnošću tvrditi. Iz prakse se može zaključiti da standardni ormar od 19“ nije dobro rešenje za formiranje KTK u stambenim prostorima, a sasvim sigurno je potpuno neprimeren i neprimenljiv za manje stambene celine. Takođe, smatramo da će, pored osnovne funkcionalnosti, važni elementi za buduću standardizaciju opreme biti i dimenzije opreme, način instaliranja, način napajanja. U tom smislu, u svakom KTK mora da postoji mogućnost energetskog napajanja aktivne opreme (minimalno 1 x 220 V). Neka rešenja za KTK koja su se u praksi pokazala kao tehnički solidna zasnivala su se na razvodnim ormarima sličnim onima koji se koriste za energetske instalacije i „peč“ panele od 10“.

Na kraju, još jedna važna napomena. Građevinske trase vođenja kablova za ovakva tehnička rešenja moraju biti isplanirana tako da omogućuju i zajedničko vođenje drugih kablova koji se ugrađuju paralelno, ili će se naknadno ugrađivati u stambene objekte. Tu se pre svega misli na koaksijalne kablove i, eventualno, rešenja FTTH (fiber to the home). I za te sisteme je obavezno da u objektu počinju od GTK, a završavaju kod korisnika u KTK.

5.1. Izbor kablova

Predlog za izbor kablova, odnosno njihove minimalne karakteristike, za vezu između GTK i KTK u stambenim objektima su zaštićeni (oklopljeni, ili u tehničkom žargonu: „širmovani“) kablovi klase D, kategorije 5. Međutim, preporučuje se i korišćenje kablova klase E, kategorije 6. Da bi se detaljnije objasnio izbor kablova koji se ovde predlažu, u nastavku je prikazan kratak pregled njihovih najvažnijih karakteristika sa stanovišta važećih standarda.

Kablovi su standardizovani prema različitim kriterijumima. Prema materijalu od koga su izrađeni, razlikuju se bakarni i optički kablovi. U osnovi izrade bakarnih kablova je upredena bakarna parica, a u osnovi izrade optičkih kablova je optičko vlakno. Prema mestu polaganja, definisani su unutrašnji i spoljašnji kablovi (indoor/outdoor). Osnovna razlika kod ove podele je u konstrukciji omotača i stepenu zaštite kabla od atmosferske i druge agresivne pojave iz okruženja.

Bakarni kablovi: Osnovna konstrukcija podrazumeva 4 uparene bakarne parice. U zavisnosti od zaštitnog omotača oko bakarnih parica, postoji nekoliko vrsta bakarnih kablova:

UTP – kompletno nezaštićen (tehnički žargon je „neširmovan“)
F/UTP- zaštitna folija oko kabla
FTP - zaštitna folija oko svake parice
SF/UTP-zaštitna folija i bakarna mrežica oko kabla
S/FTP – folija oko svake parice i bakarna mrežica oko celog kabla

Različiti proizvođači imaju različite oznake za svoje proizvode, ali je suština u oznakama U, F i S (U označava da nema nikakvog dodatnog omotača, F označava omotač od aluminijumske folije, a S označava omotač od bakarne mrežice). U konstrukciji samih kablova postoji mnogo varijacija. Takozvani „hibridni“ kablovi kombinuju više pojedinačnih kablova u jednom omotaču.

Standardi definišu komponente SKS i prema frekvencijskom opsegu u kome rade. Podela je izvršena na sledeći način:

klasa C/kategorija 3 – 16 MHz
klasa D/kategorija 5 – 100 MHz
klasa E/kategorija 6 – 250 MHz
klasa F/kategorija 7 – 600 MHz

U februaru 2008. godine, od strane TIA/EIA promovisan je standard „kategorija 6A“ koji definiše rad na frekvencijama do 550 MHz. Danas se bakarni kablovi prave i sa deklarisanom frekvencijom rada do 1500 MHz.

Prema ovakvoj podeli utvrđeni su svi elementi SKS-a (kablovi, konektori, „peč“ paneli i „peč“ kablovi). U praksi se primenjuje oprema kategorije 6 i kategorije 6a, dok se u kategoriji 7 u većini slučajeva primenjuju samo kablovi, a konektori i „peč“ paneli se praktično ne upotrebljavaju u većoj meri. Najavljivana je i kategorija 8 do 1200 MHz, ali danas, sa padom cena optičkih kablova praktično se odustalo od standardizovanja kategorije 8. Interesantno je da američki standard ne pokazuje interesovanje čak ni za kategoriju 7, već se ona pojavljuje u ISO 11801 i EN 50173.

5.1.1. Zašto oklopljeni kablovi?

Dugi niz godina u stručnoj javnosti se vodi vrlo važna debata na temu: da li u SKS treba ravnopravno koristiti oklopljene i neoklopljene kablove. Osnovni razlog ovakve debate je razlika u ceni ove dve vrste kablova. Za argumentaciju u toj debati bitan je standard elektromagnetane kompatibilnosti (EMC). Termin EMC se danas često koristi kao termin koji obuhvata i emitovani i primljeni električni šum.

U skladu sa Direktivom Evropske unije o EMC koja je stupila na snagu 1. januara 1996. godine, oprema koja se koristi u informacionim tehnologijama mora da ispunjava potrebne evropske specifikacije i zadovolji EMC standarde, i tada nosi oznaku „CE“ (Conforming European). Međutim, CE oznaka ne može da bude postavljena na pasivnu opremu koja se koristi u SKS. Vrsta signala koja se prenosi, dužina i priroda datog kabla mogu se menjati s vremenom u zavisnosti od opreme koja se ugrađuje. Suština svakog dobro projektovanog i izvedenog kablovskog sistema jeste da ne sme da degradira EMC karakteristike bilo koje aktivne opreme koja se ugrađuje u SKS.

3P Laboratorije u Danskoj sprovele su testove u kojima su nezaštićeni (UTP) i zaštićeni kablovi bili izloženi poljima od 3 V/m. Pokazalo se da su najviše vrednosti do 35 mV bile indukovane na nezaštićenim kablovima, a samo nekoliko milivolti je bilo indukovano na zaštićenim kablovima.

Postavlja se pitanje da li ove vrednosti mogu imati uticaja na rad u SKS. Kod standarda 10BaseT i 100baseT, koji su se doskora koristili, nisu imali uticaja na prenos signala, ali kod standarda 1000BaseT i 10GBaseT ove vrednosti polja mogu imati uticaja. Imajući u vidu da u okviru SKS kroz bakarne kablove počinju da se integrišu i drugi sistemi, uključujući i napajanje uređaja integrisanih u SKS, mišljenja smo da tehnički uslovi treba da propišu isključivo korišćenje zaštićenih kablova.

U prilog tome idu i sledeće činjenice: u Francuskoj, Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj zaštićen kabl danas je praktično standard. U Americi preko 60% instaliranih bakarnih kablova u SKS sistemima kablova su zaštićeni. Da bi pravilno funkcionisao, svaki zaštićeni kabl mora da bude propisno uzemljen.

5.1.2. Karakteristike kablova u slučaju požara

Ponašanje kablova u slučaju požara takođe je bitan element o kome mora da se vodi računa prilikom definisanja tehničkih uslova za TK instalacije. Iako SKS standardi ne daju nikakve preporuke o ponašanju kablova u prisustvu vatre, jer je to tema drugih standarda, postoji nekoliko važnih napomena vezanih za ovu problematiku. PVC je još najčešće sredstvo za oblaganje unutrašnjih kablova za prenos podataka. Danas postoje različiti dodaci koji usporavaju vatru i materijali sa niskim stepenom zapaljivosti bez halogena. Takvi materijali imaju različite oznake, kao što su LSF (nizak stepen dima i isparenja), LSF0H (nizak stepen dima i isparenja bez halogena) i LS0H (nizak stepen dima, nula halogena).

Ovde bez dublje analize treba skrenuti pažnju da prilikom izbora kablova mora da se vodi računa i o njihovom ponašanju u okolnostima požara. Pošto standardi za SKS ne definišu ovaj aspekt kvaliteta, korisniku se preporučuje da utvrdi koji su nacionalne regulative u tom domenu. One su jasne u SAD, ali ne i drugde. Izvan SAD, korisnik bi trebalo da prihvati IEC 60332-1 kao apsolutni minimum standarda za bezbednost u slučaju požara za unutrašnju upotrebu. Unutar Evropske unije treba slediti uputstva Direktive o građevinskim proizvodima.

6. TESTIRANJE IZVEDENE INSTALACIJE

Testiranje izvedene instalacije veoma je važan postupak prilikom realizacije SKS-a. Kablovski sistemi moraju da se testiraju nakon završene instalacije kako bi se dokazalo da ispunjavaju standarde u skladu s kojim su nabavljeni. Za aplikacije koje nisu zahtevne, a kakve su ranije u stambenim objektima bile uobičajene, nije ni bilo potrebe za posebnim testiranjima. Međutim, s pojavom kablova kategorije 5, kategorije 6, sistema optičkog vlakna i multigigabitnog prenosa, neophodno je temeljno testiranje kablovske opreme. Standardi u testiranju pojavili su se posle prvog talasa standarda za kablovske sisteme. Mnogo godina jedini standard na raspolaganju bio je TSB 67, Bilten Sistema Telekomunikacija broj 67 od TIA/EIA-568. Danas postoji veliki broj standarda koji obrađuju testiranja.

Testiranje izvedene instalacije je postupak koji instalateru i korisniku omogućava da imaju nedvosmislen skup parametara za utvrđivanje da li kablovski sistem radi na zadovoljavajući način. Veličine koje se uobičajeno testiraju na bakarnim kablovima su:

·Wire Map - definiše ispravnu užičenost kabla, odnosno proverava da li je svaki od osam ulaznih pinova pojedine veze u kablu vezan za odgovarajući izlazni pin. Ovim testom otkrivaju se mehanička oštećenja kabla i lociraju prekidi, kratki spojevi i eventualne nepravilnosti pri konektovanju;

·Attenuation – predstavlja slabljenje signala u dB pri njegovoj propagaciji kroz pojedini kablovski par;

·Length – predstavlja dužinu svakog kablovskog para u metrima;

·DC Resistance – predstavlja otpornost u omima (otpornost kabla za jednosmerni signal) svakog kablovskog para;

·Prop. Delay – predstavlja vreme (u nanosekundama) prenosa test signala kroz svaki kablovski par;

·Delay Skew – predstavljaj razliku Prop. Delay za pojedini kablovski par i najkraćeg Prop. Delay;

·Return Loss – predstavlja gubitak signala koji se prostire duž kablovskog para usled refleksije koja nastaje kao posledica neravnomerno raspoređene podužne impadanse;

·NEXT (Near-End Crosstalk) – predstavlja preslušavanje pojedinih kablovskih parova, to jest veličinu gubitaka koji su iskazani s primljenim signalom u jednom kablovskom paru (na istom kraju kabla sa kojeg je signal i poslat) kad je test signal poslat kroz drugi kablovski par;

·ACR - predstavlja razliku merenog NEXT-a i slabljenja;

·ELFEXT – predstavlja razliku merenog FEXT-a i slabljenja; FEXT je NEXT meren na udaljenom kraju kabla kad je signal poslat sa bliskog kraja;

·PSACR - je izračunata algebarska suma pojedinačnih ACR efekata za odgovarajući kablovski par;

·PSELFEXT - je izračunata algebarska suma pojedinačnih ELFEXT efekata za odgovarajući kablovski par;

·PSNEXT - je izračunata algebarska suma pojedinačnih NEXT efekata za odgovarajući kablovski par.

U svim ovim pojedinačnim testovima Limit/Loss Budget (dB), predstavlja ograničenje merene veličine propisane izabranim standardom.

Margin (dB) prestavlja razliku izmerene vrednosti i Limit/LossBudgeta. Frequency (MHz) je frekvencija signala na kojoj je Margin merene veličine za pojedini kablovski par UTP/STP kablovske veze najgora.

Rezultat testa je uspešan (PASS) ako su uspešni svi gore opisani pojedinačni testovi. Kao opšta karakteristika svakog izveštaja o atestiranju UTP/STP kablovske veze, pored ocene uspešnosti (PASS ili FAIL), jeste i Headroom. Vrednost Headrooma se nameće kao koeficijent dobrote (faktor kvaliteta) pojedine kablovske veze. Headroom je najgori slučaj, tj. najmanja vrednost ACR Margina.

7. ZAKLJUČAK

U projektovanju telekomunikacione infrastrukture građevinskih objekata, poslovnih, stambenih i industrijskih, nesumnjivo mora da se vodi računa o nameni objekta. Zajedničko za sve vrste objekata jeste da telekomunikaciona infrastruktura danas mora da se izvodi na principima strukturnog kablovskog sistema (SKS). Nagla ekspanzija telekomunikacionih servisa koji se nude krajnjim korisnicima i narasle potrebe tih korisnika zahtevaju jedno takvo tehničko rešenje. Promene koje su se dešavale u tehnologiji poslednjih godina pokazuju da će se razvoj servisa i potreba korisnika dinamično menjati i u budućnosti. Strukturni kablovski sistem daje fleksibilnost koja omogućava da građevinski objekat tokom svog životnog veka uspešno prihvata sve te očekivane tehnološke promene bez drastičnih fizičkih intervencija i sa minimalnim investicijama.

Da bi se u novim poslovnim ili stambenim objektima (zgradama koje imaju više korisnika) projektantski realizovao strukturni kablovski sistem potrebno je definisati nezavistan prostor gde se formira glavna telekomunikaciona koncentracija objekta (GTK), zajednička za sve korisnike u njemu. U pojedinačnim prostorima korisnika (stanovima, kućama, poslovnim prostorima) potrebno je formirati korisničku telekomunikacionu koncentraciju (KTK). Glavna koncentracija mora da ima fizičku vezu sa svim korisničkim koncentracijama u objektu.

Način formiranja i komponente potrebne za GTK i KTK u poslovnim i industrijskim objektima i zgradama institucija potpuno su definisani standardima. Međutim, za stambene objekte i za naselja sa individualnim kućama nema direktno primenjivih standardizovanih rešenja. U projektantskoj praksi se vrši prilagođavanje između arhaičnih propisa i realnih potreba, od slučaja do slučaja.

U stambenim objektima se kao minimalno tehničko rešenje veze između GTK i KTK u svakom stanu predlaže postavljanje tri FTP kabla. Kablovi koji se koriste za ovu vezu u objektu (takozvani „vertikalni razvod“) moraju da budu oklopljeni zbog zaštite od spoljašnjih uticaja. Za takozvani „horizontalni razvod“ unutar korisničkog prostora takođe se preporučuje korišćenje oklopljenih kablova. Kablovi moraju da imaju određen stepen zaštite u slučaju požara, u skladu sa građevinskim propisima za konkretan objekat. Najzad, svaka izvedena instalacija mora da bude adekvatno testirana pre puštanja u funkciju.

Autor

Slobodan Pavlović je završio Matematičku gimnaziju u Beogradu i diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Osnivač je i direktor BIT Projekta i osnivač BIT 011 Beograd. Osnivač je i član Udruženja za multimedijalnu produkciju Esnaf.

CASOPIS REPUBLICKE AGENCIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE