Srpski / Arhiva brojeva / OSMI BROJ / NIKOLA NENADIĆ, prof. dr ANTONIJE ĐORĐEVIĆ: EMC Serbia: Projekat izgradnje infrastrukture za testiranje i podizanjе nivoa kvaliteta proizvoda u oblasti elektromagnetske kompatibilnosti
Projekat EMC Serbia je finansiran iz budžeta Evropske unije
Nikola Nenadić, Antonije Đorđević
SADRŽAJ
Od 1. januara 2012. godine u Srbiji u potpunosti stupa na snagu Pravilnik o elektromagnetskoj kompatibilnosti, koji obavezuje proizvođače električnih i elektronskih uređaja da obezbede usaglašenost proizvoda sa svim bitnim elementima harmonizovanih standarda Evropske unije. Za većinu proizvođača to znači da će ubuduće morati da izvrše opsežna elektromagnetska ispitivanja svojih proizvoda pre nego što ih iznesu na tržište. Imajući u vidu da u Srbiji ne postoji adekvatna i sveobuhvatna laboratorija za ispitivanja elektromagnetske kompatibilnosti, kao i da naši inženjeri i menadžeri nisu dovoljno upoznati sa problemima iz ove oblasti, konzorcijum institucija iz Srbije konkurisao je i dobio sredstva od Evropske unije za projekat čiji je cilj izgradnja infrastrukture za testiranje i podizanje nivoa obaveštenosti u oblasti elektromagnetske kompatibilnosti. Ovaj rad daje kratak pregled aktivnosti i ciljeva tog projekta.
1. ELEKTROMAGNETSKA KOMPATIBILNOST
Elektromagnetska kompatibilnost (EMC)2 je osobina uređaja ili sistema da može da radi sa zadovoljavajućim karakteristikama u svom elektromagnetskom okruženju, a da pri tome ne stvara nedozvoljene smetnje drugim uređajima u tom okruženju. Ova definicija podrazumeva dve stvari. Prvo, uređaj poseduje dovoljnu imunost da može da radi uprkos smetnjama koje dolaze iz okruženja. Drugo, uređaj ne sme da emituje smetnje iznad dozvoljenog nivoa, odnosno ne sme da ugrožava rad drugih uređaja u svojoj okolini.
Praktično sve države sveta zahtevaju da električni i elektronski uređaji (aparati i stalna postrojenja) ispunjavaju stroge zahteve u pogledu EMC, mada ti zahtevi nisu svuda isti. Na jedinstvenom evropskom tržištu, zakonski okvir za ispunjenje uslova u pogledu elektromagnetske kompatibilnosti regulisan je Direktivom za elektromagnetsku kompatibilnost (2004/108/EC) [1], [2], koju su doneli Evropski parlament i Savet 15. decembra 2004. godine. Prema toj direktivi, svi uređaji koji se iznose na jedinstveno evropsko tržište ili stavljaju u pogon moraju da budu usklađeni sa zahtevima harmonizovanih evropskih standarda iz oblasti EMC. Odgovornost za ispunjenje zahteva tih standarda je u potpunosti preneta na proizvođača, koji primenom „dobre inženjerske prakse“, odnosno savesnim projektovanjem, izradom i kontrolom uređaja ili postrojenja treba da obezbedi njihovu elektromagnetsku kompatibilnost. Iz ugla proizvođača, najpouzdaniji način provere da su svi zahtevi harmonizovanih standarda iz oblasti EMC zadovoljeni je testiranje uređaja ili postrojenja od strane odgovarajuće laboratorije za ispitivanje, koja je tehnički i kadrovski opremljena za testiranje uređaja ili postrojenja u skladu sa odgovarajućim standardima.
Ukoliko uređaj ili postrojenje ne ispunjava zahteve navedene u Direktivi za EMC, nadležni organi države članice mogu preduzeti odgovarajuće mere koje uključuju zabranu stavljanja datog uređaja u promet i kažnjavanje proizvođača ili distributera. Detalji sprovođenja ove Direktive, način sprovođenja inspekcijskog nadzora i primena kaznenih odredaba u nadležnosti su država-članica.
Kao što smo već naglasili, prema Direktivi za EMC, proizvođač uređaja je dužan da obezbedi ispunjenje zahteva EMC, a na osnovu važećih standarda. Proizvođač mora da poseduje odgovarajuću dokumentaciju o tome, kao i da izda Deklaraciju o ispunjavanju uslova EMC. Alternativno, na zahtev proizvođača, a na osnovu dokumentacije koju proizvođač dostavi, potvrdu o ispunjavanju zahteva EMC može izdati odgovarajuće telo za ocenjivanje usaglašenosti koje je imenovano u skladu sa zakonom.
Ispunjavanje zahteva elektromagnetske kompatibilnosti u Evropi regulisano je nizom standarda (generičkim standardima, osnovnim standardima i standardima za proizvode, odnosno grupe proizvoda). Svi ti standardi, praktično neizmenjeni, odnedavno važe i u Srbiji, nakon usvajanja Pravilnika o elektromagnetskoj kompatibilnosti [3], [4], koji praktično uvodi odredbe evropske Direktive za EMC u srpsko zakonodavstvo.
Oznaka usaglašenosti sa zahtevima Direktive za EMC na evropskom tržištu je dobro poznati „CE znak“, koji na uređaj postavlja proizvođač ili njegov zastupnik. U prelaznom periodu, do priključenja Evropskoj uniji, na tržištu Srbije će se koristiti Srpski znak usaglašenosti (dobro poznati trougao sa tri slova „A“ u temenima).
2. ISKUSTVA SRPSKE INDUSTRIJE U ISPITIVANJU ELEKTROMAGNETSKE KOMPATIBILNOSTI PROIZVODA
Srbija je 2010. godine prihvatila evropsku direktivu donošenjem Pravilnika o elektromagnetskoj kompatibilnosti, koji u potpunosti stupa na snagu 1. januara 2012. godine. Time će svi proizvođači uređaja biti prinuđeni da svoje proizvode testiraju prema novim, rigoroznijim, srpskim (odnosno evropskim) standardima.
Treba napomenuti da je za izvestan broj proizvođača i pre usvajanja Pravilnika bilo neophodno testiranje ispunjavanja zahteva EMC, ne samo po našim dosadašnjim standardima, nego i po standardima koji važe u Evropi, u slučaju plasmana proizvoda na evropsko tržište.
U slučajevima izvoza na druga tržišta (kao što su, na primer, američko i japansko), neophodno je testiranje po standardima koji važe za ta tržišta. Ti standardi su slični evropskim, ali ne i isti u svim detaljima.
U vezi sa testiranjem zahteva EMC, za firme u Srbiji postoje dva ključna problema.
Prvi problem je u tome što rukovodioci i inženjeri nisu dovoljno upoznati sa osobenostima EMC, zahtevima koji se postavljaju pred uređaje, a ponajmanje o metodima projektovanja koji bi efikasno i blagovremeno rešili probleme sa EMC. Drugi problem je da u Srbiji ne postoji nijedna akreditovana laboratorija koja može izvršiti većinu potrebnih testiranja EMC. Postoji nekoliko manjih akreditovanih laboratorija koje mogu da rade testiranja ispunjenja samo nekih standarda (na primer, kompatibilnost sa elektroenergetskom mrežom). Dve takve laboratorije se nalaze u okviru Vojske Srbije. Koliko je autorima ovog članka poznato, ne postoji laboratorija za EMC u Srbiji koja u ovom trenutku može ponuditi testiranje nivoa emitovanih radijacionih smetnji, kao ni imunosti na radijacione smetnje. Za takva merenja je potrebna odgovarajuća anehoična soba, koja je veoma skupa i koju u ovom trenutku nema nijedna od laboratorija u bližem okruženju.
Interes proizvođača je da sva EMC testiranja, ili bar najveći deo, urade na jednom mestu i u jednoj seansi, kako bi se uštedeli troškovi transporta uređaja i putovanja. Stoga je u velikom broju slučajeva testiranje EMC rađeno, i radi se, u laboratorijama koje su u našem okruženju, kao što je, na primer, Slovenački institut za kvalitet i metrologiju (SIQ) u Ljubljani [5]. Prema verodostojnim podacima, na ta ispitivanja srpska privreda godišnje izdvaja najmanje tri stotine hiljada evra, što predstavlja značajne troškove, odliv deviznih sredstava, ali i gubitak vremena zbog udaljenosti tih laboratorija.
3. PROJEKAT EMC SERBIA
Imajući u vidu navedene teškoće srpske privrede, koje su jasno potvrđene i kvantitativno iskazane u okviru istraživanja stanja na tržištu usluga testiranja EMC u Srbiji koje je sproveo klaster „embedded.rs“, prethodnik klastera „IKT mreža“, identifikovana je potreba za formiranjem odgovarajuće laboratorije za ispitivanje EMC u Srbiji. U cilju obezbeđivanja sredstava za realizaciju takvog projekta i njegovog efikasnog sprovođenja, formiran je konzorcijum u sledećem sastavu:
Navedeni konzorcijum je uz pomoć Projekta za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza3 [10], uspešno konkurisao na javnom pozivu za finansiranje predloga projekata iz pretpristupnih fondova Evropske unije, objavljenom krajem 2010. godine u okviru projekta Regionalni socio-ekonomski program razvoja II4.
Osnovni ciljevi zacrtani u predlogu projekta “Building the Serbian Electromagnetic Compatibility quality infrastructure – EMC Serbia” [11], koji je podnet prilikom konkurisanja, jesu:
Projekat koji je konzorcijum predložio dobio je podršku Evropske unije. Početkom ove godine odobrena su sredstva za realizaciju projekta. Ukupna vrednost projekta je 1,011,783 €, od čega Evropska unija učestvuje sa 908,679 € nepovratnih sredstava. Predviđeno trajanje projekta je 20 meseci.
Prva konkretna aktivnost projekta je formiranje nove i sveobuhvatne laboratorije za testiranja ispunjenosti zahteva EMC, koja bi bila vodeća na nacionalnom nivou. Više od polovine ukupnih sredstava odobrenih u okviru projekta namenjeno je nabavci opreme za tu laboratoriju.
Druga aktivnost projekta je obučavanje razvojnih inženjera i menadžera u oblasti EMC, edukacija i diseminacija znanja. Obučavanje razvojnih inženjera i menadžera u oblasti EMC biće sprovedeno kroz tri kursa koja će držati poznati svetski konsultant iz oblasti EMC, nezavisno u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Pored održavanja kursa, planirano je uvođenje novog predmeta iz oblasti EMC na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, kao i podizanje baze znanja iz oblasti EMC na veb sajtu klastera „IKT Mreža“.
Treća aktivnost je sprovođenje kampanje kojom bi se ukazalo na značaj EMC i potrebe rešavanja EMC problema u industriji, kao i promocija samog projekta.
4. LABORATORIJA ZA ISPITIVANJE EMC
Osnovni cilj projekta je uspostavljanje laboratorije za ispitivanje EMC koja treba da bude završena i akreditovana za svoju delatnost do oktobra 2012. godine. Predviđeno je da laboratorija bude posebno pravno lice, kako bi mogla da bude nezavisna u svom radu i da raspolaže ostvarenom dobiti u cilju proširenja i unapređenja usluga za industriju.
Prostor za novu laboratoriju obezbediće se adaptacijom postojeće pomoćne zgrade u okviru Instituta „Mihajlo Pupin“, u parku Zvezdara u Beogradu. Ta lokacija je povoljna iz nekoliko razloga. Prvo, planira se da laboratorija pokriva potrebe firmi iz cele Srbije, a pre svega iz tri velika grada u kojima je koncentrisan veliki deo elektronske industrije: Novog Sada, Niša i Beograda. Beograd ima centralan položaj u odnosu na raspored potencijalnih klijenata. Taj položaj omogućava da predstavnici firmi u jednom danu doputuju, obave posao i vrate se u svoje sedište. Drugo, u Beogradu postoji značajan kadrovski potencijal za podršku laboratoriji (na primer, na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u Institutu „Mihajlo Pupin“, kao i u institutima posebne namene). Treće, Institut „Mihajlo Pupin“ ima veliki broj stručnjaka i značajan potencijal u opremi, tako da, u slučaju potrebe, može u svakom trenutku da pruži pomoć laboratoriji.
Laboratorija će raditi na komercijalnoj osnovi i planirano je da sama sebe izdržava. Osnovna delatnost laboratorije biće ispitivanje ispunjenosti uslova EMC, kako za firme članice klastera, tako i za industriju Srbije u celini. Osim završnih testiranja ispunjenja uslova EMC, laboratorija će pružati i usluge preliminarnih testiranja, kako u prostorijama laboratorije, tako i na terenu, odnosno u prostorijama korisnika usluga.
Na osnovu sagledavanja sadašnjih i predviđenih budućih potreba srpske industrije, kao i pregledom delatnosti civilnih laboratorija opšte namene u Evropi, a posebno u bližem okruženju, planirano je da laboratorija pokrije širok spektar testiranja EMC, i to:
- generisanje harmonika (prema standardu EN 61000-3-2:2006),
- stvaranje flikera (prema standardu EN 61000-3-3:2008),
- imunost na brze električne tranzijente do 4 kV (prema standardu EN 61000-4-4:2004),
- imunost na naponske udare do 6 kV (prema standardu EN 61000-4-5:2006),
- imunost na propade, kratke prekide i varijacije napona (prema standardu EN 61000-4-11:2004),
- imunost na oscilatorne napone do 6 kV (prema standardu EN 61000-4-12:2006),
- imunost na magnetsko polje mrežne učestanosti, do 30 A/m (prema standardu EN 61000-4-8:2010),
- imunost na impulsno magnetsko polje do 30 A/m (prema standardu EN 61000-4-9:1994+A1:2000),
- imunost na elektrostatičko pražnjenje do 30 kV (prema standardu EN 61000-4-2:2009),
- kondukcione RF emisije u opsegu 150 kHz – 30 MHz (prema standardu EN 55022:2006+A1:2007),
- radijacione RF emisije u opsegu 30 MHz – 1 GHz (prema standardu EN 55022:2006+A1:2007),
- imunost na kondukcione RF smetnje u opsegu 150 kHz – 80 MHz, do 10 V (prema standardu EN 61000-4-6:2009) i
- imunost na radijacione RF smetnje u opsegu 80 kHz – 2,7 GHz, do 10 V/m (prema standardu EN 61000-4-3:2006+A1:2008+A2:2010).
Na osnovu ovih merenja, moći će da se ispituje EMC prema raznim standardima koji važe za proizvode ili grupe proizvoda, kao što su, na primer,
Bar u početnom periodu rada, nije predviđeno da se laboratorija specijalizuje i za oblast automobilske industrije, mada će biti u stanju da obavi i deo testiranja iz ove oblasti.
U trenutku pisanja ovog prikaza, u toku je raspisivanje tendera za nabavku opreme za laboratoriju, a na osnovu elaborata koji je uradio jedan od najkompetentnijih međunarodnih konsultanata iz oblasti EMC, John Davies [12]. Tender će se sastojati od dva lota, od kojih je jedan za semianehoičnu sobu, a drugi za ostalu opremu. Soba treba da omogući merenja na rastojanju od 3 m i potpuno skeniranje po visini, prema odgovarajućim standardima. Testiranje kompatibilnosti sa elektroenergetskom mrežom predviđeno je za monofazne prijemnike (efektivne vrednosti struje do 16 A). Međutim, u semianehoičnoj sobi će postojati i filtrirano trofazno napajanje uređaja (do 32 A), a biće nabavljena i trofazna mreža za stabilizaciju impedanse. Sve to će omogućiti ispitivanje RF emisije iz trofaznih uređaja i ispitivanje njihove imunosti na RF polje. Što se tiče frekvencijskog opsega, predviđeno je da se u okviru tendera kompletira oprema za učestanosti do 2,7 GHz.
Predviđa se da oprema bude isporučena, montirana i verifikovana do leta 2012. godine. U međuvremenu, dok oprema ne bude isporučena, pripremaće se obimna dokumentacija koja je neophodna za akreditaciju laboratorije. Ta dokumentacija uključuje procedure za testiranje i sistem upravljanja kvalitetom. Priprema i uhodavanje laboratorije će biti pod nadzorom za to angažovanih međunarodnih eksperata.
Planovi za kasnijе predviđaju dopunu opreme, čime bi se omogućilo da laboratorija vrši i druga ispitivanja, kao i da se opseg učestanosti proširi do 6 GHz (što odgovara zahtevanim minimalnim mogućnostima semianehoične sobe).
Uporedo sa tenderom za nabavku opreme, teku pripreme za adaptaciju prostora. Pored semianehoične sobe, taj prostor će obuhvatati ispitna mesta za testiranje primenom različitih standarda, kancelarijski prostor, kao i skladište opreme koja se testira i instrumentacije. Građevinski radovi bi trebalo da počnu čim se otvori građevinska sezona 2012. godine.
Osim toga, priprema se procedura za zapošljavanje rukovodioca laboratorije i visokoobrazovanog osoblja elektrotehničke struke. Očekuje se da konkurs bude raspisan krajem 2011. godine. Za zaposlene u laboratoriji predviđena je obuka, koju će takođe voditi vodeći međunarodni eksperti [12], [13].
5. PODIZANJE NIVOA OBAVEŠTENOSTI O EMC
U okviru drugog i trećeg cilja projekta, sprovedena je anketa među firmama u Srbiji koje se bave elektrotehnikom, a posebno elektronikom, telekomunikacijama, automatikom i računarstvom. Cilj te ankete je da se sagledaju potrebe firmi za testiranjem EMC, kao i da se sazna nivo obaveštenosti o zahtevima EMC koji se postavljaju pred proizvode. Anketa u kojoj su do sada učestvovala 43 preduzeća pokazala je da testiranja koja će laboratorija vršiti zadovoljavaju najveći deo potreba srpskih firmi, ali i da je nivo spoznaje problema EMC ispod zadovoljavajućeg.
Kao što smo već naglasili, u okviru projekta se priprema regionalni program obuke u oblasti EMC. Angažovan je jedan od vodećih međunarodnih eksperata, Tim Williams [13], koji je već oformio program obuke, i priprema materijal za trodnevne kurseve planirane za kraj novembra 2011. godine. Deo kursa je posebno namenjen menadžerima, a drugi deo razvojnim inženjerima u našim firmama. Trodnevni kursevi će biti održani u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
U cilju podizanja nivoa obaveštenosti industrije, projekat predviđa podizanja EMC portala na Internetu, u okviru sajta klastera „IKT mreža“. Planira se da konsultanti, stručnjaci iz laboratorije i iz konzorcijuma, kao i drugi stručnjaci koji budu uključeni u projekat, razviju „bazu znanja“ iz oblasti EMC, u kojoj će zainteresovani klijenti moći da nađu odgovore na razna pitanja u vezi s razvojem, proizvodnjom i testiranjem uređaja.
Najzad, na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu priprema se novi predmet iz oblasti EMC, Ispitivanje elektromagnetske kompatibilnosti. Predmet će biti pozicioniran na master studijama i biće dostupan (kao obavezan ili izborni predmet) zainteresovanim studentima svih modula, počevši od školske 2012/13. godine. Cilj predmeta je teorijsko i praktično upoznavanje sa mernim metodama u oblasti EMC. Studenti će imati mogućnost da u novoj laboratoriji ostvare neposredan kontakt sa mernom opremom i upoznaju se sa postupcima rada. Deo razvoja novog predmeta je i pisanje odgovarajućeg udžbenika na srpskom jeziku, finansirano iz projekta. Predviđeno je da udžbenik bude objavljen do kraja septembra 2012. godine.
Predmet Ispitivanje elektromagnetske kompatibilnosti biće komplementaran sa postojećim predmetom sa osnovnih studija, Elektromagnetska kompatibilnost, koji je obavezan za studente Smera za mikrotalasnu tehniku Odseka za telekomunikacije i informacione tehnologije, a veliki broj studenata Odseka za elektroniku ga uzima kao izborni predmet. Predmet Elektromagnetska kompatibilnost predstavlja uvod u EMC, pruža informacije o teorijskim osnovama sa gledišta elektromagnetike i teorije kola, upoznaje slušaoce sa osnovnim principima ispitivanja EMC i uvodi ih u metode modelovanja koji su potpora projektovanju uređaja i u metode projektovanja koji poboljšavaju EMC uređaja. Napomenimo da na doktorskim studijama postoji predmet Elektromagnetska kompatibilnost i integritet signala, koji je prvenstveno orijentisan ka istraživanjima u oblasti EMC i integriteta signala, u cilju osposobljavanja za projektovanje kola i uređaja koji ispunjavaju uslove elektromagnetske kompatibilnosti i za projektovanje brzih digitalnih veza.
6. ZAKLJUČAK
U radu je dat kratak prikaz projekta koji ima za cilj izgradnju infrastrukture za testiranje i podizanje nivoa obaveštenosti iz oblasti elektromagnetske kompatibilnosti, a koji finansira Evropska unija. Rad na tom projektu je u punom zamahu, a ciljevi tog projekta bi tokom 2012. godine trebalo da budu ispunjeni do kraja.
Naredne godine će doneti prave zaključke i merljive rezultate, kada laboratorija stane na svoje noge i počne srpskoj privredi da donosi uštede u vremenu i novcu, kada se sprovede edukacija u oblasti elektromagnetske kompatibilnosti, kada ta znanja budu pomogla da se uspešnije dizajnira i efikasnije proizvodi, odnosno kada srpska privreda bude, zahvaljujući ovom projektu, uspešno proizvodila i još uspešnije izvozila svoje proizvode. Iskreno se nadamo se da će svi navedeni ciljevi biti ispunjeni.
Literatura
[1]http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2004:390:0024:0037:en:PDF
[2]http://ec.europa.eu/enterprise/sectors/electrical/emc/
[3]Pravilnik o elektromagnetskoj kompatibilnosti, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 13/2010.
[4]http://www.tehnis.merr.gov.rs/sr/ik-u-srbiji/masine-lvd-emc-liftovi.html
[11]http://www.pupin.rs/en/emc-serbia/
[12]http://www.emcgoggles.com/about.html
[13]http://www.elmac.co.uk/timw_cv1.htm
Autori
Nikola Nenadić je rođen u Mostaru, 1974. godine. Diplomirao je 2001. godine na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Od 2001. godine radi u Institutu „Mihajlo Pupin“, u preduzeću IMP-Telekomunikacije, gde je trenutno na poziciji tehničkog direktora. U poslednjih deset godina je bio direktno odgovoran za razvoj više od petnaest različitih elektronskih uređaja baziranih na DSP i mikroprocesorskoj tehnologiji. Vodio je razvojne timove sa više od deset inženjera, na projektima koji su trajali više godina. Za oblast elektromagnetske kompatibilnosti se interesuje od 2003. godine. Aktivno je učestvovao u testiranju i rešavanju EMC problema na više uređaja namenjenih izvozu. Uveo je principe dizajniranja za EMC u proces razvoja novih uređaja u IMP-Telekomunikacije i učestvovao u specificiranju opreme za prvu EMC laboratoriju u Institutu „Mihajlo Pupin“. Aktivno je učestvovao u radu klastera „embedded.rs“, a u klasteru „IKT Mreža“ je predsednik Upravnog odbora. Na projektu EMC Serbia angažovan je na poziciji vođe projekta.
Antonije Đorđević je rođen u Beogradu, 1952. godine. Diplomirao je 1975. godine, magistrirao 1977. godine, a doktorirao 1979. godine na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kome je i zaposlen od 1975. godine. Sada se nalazi u zvanju redovnog profesora za oblast Elektromagnetika, antene i mikrotalasi. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1997. godine, a za redovnog 2006. godine. Bavi se numeričkom elektromagnetikom, antenama, mikrotalasnim pasivnim komponentama i kolima, elektromagnetskom kompatibilnošću, višeprovodničkim vodovima i brzim digitalnim vezama. Objavio je preko 200 radova, od toga oko 60 u vodećim međunarodnim časopisima, koautor je tri monografije i 9 softverskih paketa objavljenih u inostranstvu, kao i 11 udžbenika na našem jeziku. Učestvovao je u preko 80 projekata za domaće i strane naručioce, a autor je ili koautor jednog domaćeg i tri američka patenta.
1Projekat EMC Serbia odobren je u okviru programa Regional Socio-Economic Programme II (RSEDP2), finansiranog od strane Evropske unije. 2Engleski termin je electromagnetic compatibility, pa otuda skraćenica EMC. 3Support to Enterprise Competitiveness and Export Promotion, SECEP. 4Regional Socio-Economic Development Programme II, RSEDP2.